Staklena ambalaža se koristi u prehrambenoj industriji, industriji alkoholnih i bezalkoholnih pića, zatim u medicinskoj, kozmetičkoj i hemijskoj industriji.
U poređenju sa proizvodnjom novih količina stakla, reciklažom stakla se štedi energija i smanjuje zagađenje. Proizvodnjom novog stakla se repromaterijali zagrevaju na 1400˚C, a tokom reciklaže se staklo lomi na parčiće koji se tope pri manjim temperaturama.
Reciklažom se smanjuje potrošnja energije za 40%, zagađenje vazduha 20% i korišćenje vode za 50%. Sa svakom tonom stakla koja se reciklira, štedi se više od tone repromaterijala koji su potrebni da se proizvode novo staklo. Staklo se u prirodi ne razgrađuje nikad. Recikabilno je 100%. Može da se reciklira bezbroj puta, a da ne izgubi svojstvo i kvalitet.
Ukoliko želite da reciklirate staklo, potrebno je isprati flašu ili teglu i skinuti poklopce i čepove koji se ne recikliraju. Bitno je da se sa staklenom ambalažom ne mešaju, keramika, ogledalo, sijalice, kristali i neprovidno staklo, jer mogu oštetiti peć i prouzrokovati nečistoće u kontejnerima.
U Srbiji je teže naći kontejenere za reciklažu stakla, jer nije profitabilno poput plastike, metala ili papira. Ne postoje postrojenja za recikliranje otpadnog stakla, kao ni dovoljno mesta na kojima građani mogu da odlože staklenu ambalažu.
U Beogradu kod Nebojšine kule postoji kontejner za odlaganje staklene ambalaže. Takođe jedna od retkih kompanija za upravljanje ambalažnim otpadom, Sekopak od nedavno prikuplja staklo od pojedinih ugostiteljskih objekata.
Proces reciklaže stakla počinje njegovim prikupljanjem, sortiranjem po boji (providno, zeleno i braon), zatim slanjem u postrojenja za detaljno pranje i čišćenje, sortiranjem i mrvljenjem u "kašu", koja se potom meša sa peskom, sodom i krečnjakom.
Dalje se smeša utovara u peć, u kojoj temperature dosežu 2800°F, gde se sirovine tope. Topljeno staklo se razdvaja u „kapi“ koje se spuštaju u kalupe koji daju oblik boce. Zatim boce produžavaju u završni proces gde se kontrolisano hlade i zagrevaju kako bi postigli glatkost. Tek nakon što prođu čitav niz mera za kontrolu kvaliteta, boce se pakuju i pripremaju za isporuku.
Staklena ambalaža se najčešće upotrebljava kao povratna ambalaža u marketima s obzirom na kvalitet i postojanost, pa se njenom upotrebom čuva okolina i podiže ekološka svest. Staklo koje nije pogodno za reciklažu može naći primenu kao izolacioni ili podni materijal.
Reciklažom jedne staklene flaše sijalica od 100 W može da svetli puna 4 sata.
Više od 90% staklene ambalaže završi na deponiji, dok se svake godine u našu zemlju uveze više od milion staklenih flaša.
Jedna staklena flaša će se razgraditi tek za milion godina.
Pravljenjem stakla od nerecikliranog materijala troši se 30% više energije nego kada se koristi slomljeno ili smrvljeno staklo.