Upotreba

Ima raznovrsnu primenu: kancelarijski papir, papir za štampu, novine, leci, koverte, časopisi, pakovanje za žitarice, keks, pakovanja zamrznute hrane, papirne maramice, wc papir, ubrusi, kartonsko pakovanje za mleko i sok, kozmetičke proizvode, lekove, papirne kese itd.

Zašto je poželjno reciklirati papir?

Reciklažom jedne tone kancelarijskog papira sačuva se 17 stabala drveta, uštedi 4.200 kW (kilovata) električne energije, 32.000 litara vode, 380 litara benzina i oko 2 m³ prostora na deponiji. Preradom starog papira, utroši se 60% manje energije nego kada bi taj proizvod dobijali iz prirodnog materijala (drveta).

Procentualno, reciklaža papira znači 64% uštede energije, 58% uštede vode i 27 kg manje zagađenja vazduha. Cena fabrike za reciklažu papira je 50% manja od cene fabrike koja proizvodi novi papir. S obzirom da je moguće reciklirati sve vrste novina, papirnih kesa, papira za pisanje i svu papirnu ambalažu, papir se smatra najzastupljenijim reciklažnim materijalom u čvrstom komunalnom otpadu.

Kako i gde reciklirati?

Papir je moguće odložiti u namenske kontejnere za odlaganje papira, koji su zastupljeni na skoro svim javnim površinama (preduzeća, kancelarije, škole, parkovi itd.). Za odlaganje starog papira može poslužiti i najobičnija kartonska kutija, kesa ili slično. Navedeni način se pre svega koristi za prikupljanje otpadnog papira po kancelarijama. Tako sakupljen papir se kasnije odlaže u namenski kontejner. Postoje razne akcije i organizacije sakupljanja putem kojih se možemo edukativno informisati i pomoći u očuvanju okoline.

Prerada i finalni proizvod

Prerađuje se tako što se papir iseče, natapa u vodi, samelje u pulpu, dodaje boja, presuje i potom suši. Papir može da se reciklira samo 5 do 7 puta pre nego što se raspadne: vlakno u njemu pukne i pokida se stabilna mreža koja čini papir. Zato se u svaki list recikliranog papira moraju dodati sveža, nova vlakna papira. Štednjom papira čuvamo šume, kao i energiju potrebnu za njegovo dobijanje.

Kartonska ambalaža za mleko i sokove razlikuje se od običnog kartona i papira, kako po načinu upotrebe, tako i po načinu skupljanja, sortiranja i reciklaže.Postoje dve vrste kartonske ambalaže za mleko i sokove.

Aseptična ambalaža koristi se za pakovanje dugotrajnog mleka i sokova, i tako pakovani proizvodi ne moraju da stoje u frižideru pre otvaranja i upotrebe. Druga vrsta koristi se za kratkotrajno pasterizovano mleko i mlečne proizvode i treba da stoji u frižideru pre korišćenja upakovanog proizvoda.

U kartonskoj ambalaži ima najviše kartona koji daje čvrstinu i jačinu, zatim 20-25% polietilena koji štiti upakovani proizvod od vlage i bakterija.