Upotreba

U hemikalije spadaju: fluorescentne sijalice i cevi, lepkovi, sredstva za čišćenje, uljane boje, razređivači, baštenska hemijska sredstva, sredstva za tretiranje bazena, propan i butan goriva, gorivo za prevozna sredstva itd.

Zašto je poželjno reciklirati opasan hemijski otpad?

Takav otpad sadrži materije koje mogu biti toksične, kancerogene, mutagene, infektivne, zapaljive, a koje kroz zemljište i vode ulaze u biološki lanac i mogu uzrokovati obolevanje ljudi i štetno delovati na okolinu. Prema EPA (Agencija za zaštitu životne sredine) opasnim otpadom se smatra svaka materija koja ima neku od sledećih osobina: zapaljivost, korozivnost, toksičnost, reaktivnost, kao i ambalaža i drugi materijali koji su bili u dodiru sa opasnim otpadom.

Kako i gde reciklirati?

Treba pre svega smanjiti nastajanje opasnog otpada, jer se njegovim tretmanom u procesu reciklaže razgrađuju opasne materije koje mogu biti pogubne po čoveka i životnu sredinu. Osnovni cilj svakog tretmana opasnog otpada je da mu se smanji količina što je više moguće. Druga mogućnost je ponovno korišćenje ili reciklaža, što će smanjiti upotrebu novih sirovina koje su često ograničene.

Ukoliko se preostala količina ne može ponovno iskoristiti ili tretirati, neophodno je njegovo propisno odlaganje. Postoje dva tipa odlaganja: privremeno odlaganja u predviđena skladišta i permanentno odlaganje na deponije opasnog otpada. U Srbiji ne postoji trajno skladište. Otpad je moguće odložiti u posebnim postrojenjima za reciklažu opasnog otpada.

Prerada i finalni proizvod

Opasni otpad se nalazi u hermetički zatvorenim sudovima, radi lakšeg i bezbednijeg transporta. U postrojenjima za zbrinjavanje i tretiranje opasnog otpada, vrše se razni tretmani, prerada, prečišćavanje i reciklaža korišćenih otpadnih ulja u cilju osposobljavanja za primenu sekundarne sirovine poput goriva, ili sredstva za đubrenje. Postupak podrazumeva i trajno zbrinjavanje opasnog otpada koji se ne može reciklirati.