Sortiranje otpada

Da bi se reciklaža uspešno izvršila, potrebno je prethodno sortirati otpad. Najlakši i najjeftiniji način sortiranja otpada je na samom izvoru. Za ovakav način upravljanja otpadom potrebna je saradnja svih subjekata u sistemu, a najvažniju ulogu imaju oni koji ga stvaraju - stanovnici gradova, opština i naseljenih mesta u domaćinstvima, radnim mestima ili školama.

Potrudite se da vaš kućni otpad bude sortiran po grupama u različite kontejnere za plastiku, papir i komunalni, kućni otpad. Ukoliko takvih kontejnera nema u vašem okruženju, odvojite kućni otpad, i odložite ga u kontejner odvojeno od opasnog otpada, jer ćete na taj način manje zagaditi životnu sredinu. Svaka lokalna samouprava obavezna je da organizuje primarnu separaciju i obezbedi prostor i opremu za otvaranje reciklažnog dvorišta.

Načini sortiranja otpada

Primarno razvrstavanje - podrazumeva da se otpad razvrstava po grupama na samom izvoru nastanka (u kući, školi, kancelariji, fabrici, ulici, restoranu ili nekom drugom mestu javnog okupljanja).

Sekundarno razvrstavanje - podrazumeva da se iz otpada, koji je mešavina svih odbačenih materijala i predmeta, u pogonu separacije, razvrstava, radi dobijanja materijala koji će se dalje koristiti kao sirovina za recikliranje. Materije separisane na ovaj način su lošijeg kvaliteta nego kod primarnog razvrstavanja.

Kako treba sortirati?

Komunalni (kućni) otpad bi trebalo razdvajati dnevno u različite kante (kese ili vreće), prema vrsti otpada:

• Prva posuda za opasan otpad – lekovi, baterije, boje, sijalice, toplomeri;
• Druga posuda za biorazgradivi, komunalni otpad - ostaci od hrane, kore od voća i povrća, cveće i lišće i drugi baštenski otpad biljnog porekla;
• Treća posuda za recikabilni ambalažni otpad (metal, plastika, staklo) - svaku od ove tri vrste trebalo bi stavljati u zasebnu kesu i ubacivati u namenske kontejnere za reciklažu.

Šta je zabranjeno odlagati?

U posude za otpad u individualnim domaćinstvima ili u kontejnere na javnim površinama zabranjeno je odlagati tečne i polutečne materije:

• žar i vruć pepeo;
• uginule životinje i ostatke zaklanih životinja;
• baterije svih vrsta uključujući olovne i druge akumulatore;
• otpad iz klanica, mesara i ribarnica;
• auto gume;
• građevinski otpad i otpad od rušenja objekata;
• upotrebljena automobilska i jestiva ulja;
• fluorescentne sijalice i cevi;
• lekove sa isteklim rokom trajanja;
• delove nameštaja koji zbog veličine ne mogu biti odneti komunalnim vozilima.

Opasan otpad u bi trebalo odlagati u reciklažna dvorišta koja će se uskoro otvarati po gradovima i opštinama.