Kompostiranje

Kompostiranje je razgradnja organskog otpada pod dejstvom mikroorganizama uz prisustvo kiseonika. Dobijeni proizvod je kompost, veoma koristan materijal, sličan humusu, bez neprijatnog mirisa koji se može koristiti u mnoge svrhe, najčešće za kondicioniranje zemljišta ili kao đubrivo. Kvalitetan kompost može biti napravljen od različitih organskih materija - kuhinjskog i baštenskog otpada. Na taj način ne samo što ćete zbrinuti organski otpad već ćete ujedno reciklirati hranjive sastojke i pomoći u rešavanju problema otpada.

Prostor za kompostiranje

Idealno mesto za kompostište je osunčani prostor dostupan za manipulaciju, koji nije u blizini velikog drveća. Najpoželjniji bi bio blago nagnuti teren da bi se izbeglo zadržavanje vode. Kompostište ne sme imati nepropusnu podlogu (beton, cigla, asfalt, drvo). Možete kompostirati u slobodnostojećoj hrpi, ograđenim komposterima (od dasaka, cigle, žicom), zatim u kupovnim ili namenskim kantama za kompostiranje. Posude za kompostiranje se mogu kupiti ili samostalno napraviti.

Slobodnostojeće hrpe

Najjednostavniji način kompostiranja je u hrpama. Hrpa bi trebala biti visoka i široka oko 1 - 1,5 m, dok dužina hrpe zavisi od količine materijala kojeg imamo na raspolaganju. Prednosti: lakši pristup kompostnom materijalu, lakše preokretanje i kontrola vlažnosti i prozračnosti. Nedostatak: kompostna hrpa zauzima više mesta nego komposteri od dasaka ili kante za kompostiranje.

Ograđeni komposteri

Druga solucija je odlaganje organskog otpada u kompostere, izrađene od dasaka, žice, ili cigle. Na taj način može se uštedeti prostor i postići uredan izgled kompostišta i vrta. Za kompostere bi se trebala predvideti površina od oko 3 - 4 m², sa 2 - 3 pregrade. Pregrade se pune redom.

Kante za kompostiranje

U slučaju nedovoljnog prostora, najbolje rešenje je kompostirati u specijalnoj posudi - komposteru, koji se može držati na tersasi, ili u garaži. Na našem tržištu nema u prodaji gotovih kompostera, ali se oni mogu jednostavno napraviti od stare metalne ili plastične buradi, na kojoj se izbuše otvori za provetravanje. Posude moraju biti bez dna zbog drenaže, kao i zbog prodora mikroorganizama, glista i insekata u kompost. Radi lakšeg uzimanja gotovog komposta bure se može postaviti na nekoliko opeka, ili se može napraviti otvor pri dnu.

"Zeleni" i "smeđi" kompost

Zeleni materijali su bogati proteinima. Oni pomažu bržem rastu korisnih mikroorganizama. U zeleni kompost se ubrajaju:

• trava
• talog kafe
• filter vrećice čaja
• ostaci voća i povrća
• izmet krave, konja ili ovce

Smeđi materijali bogati su ugljenim hidratima. Smeđi kompost služi kao izvor hrane za mikroorganizme. U smeđi kompost se ubrajaju:

• otpalo lišće iz vrta
• borove iglice
• kora drveća,
• grančice,
• slama, seno, piljevina
• papir,
• pamučna tkanina

Ne smeju se kompostirati:

• osemenjeni korovi
• lišće oraha
• bolesne biljke
• ostaci kuvanih jela
• proizvodi životinjskog porekla
• velike količine novinskog papira i časopisa u boji
• pelene
• ostaci duvana
• sadržaj vrećica iz usisivača
• pepo kamenog i crnog uglja
• otpaci sa hemikalijama: stari lekovi, ulja, plastična ambalaža, bojeno drvo, stiropor, metal, staklo

S obzirom da se neki organski otpaci teško razgrađuju, nije preporučljivo stavljati u kompost velike količine takvih otpadaka. Tu spadaju: čepovi od pluta, ljuske oraha, kosti itd.

Proces kompostiranja

Pre stavljanja otpadaka na komposište, skine se mali sloj zemlje i na tlo se stavi drenaža od grančica, krupnih stabljika kukuruza i sl., potom sloj od 15-20 cm otpadaka i sloj zemlje od 5 cm. Slaganje slojeva se ponavlja naizmenično i može ići do visine od 1 m sa završnim slojem zemlje od 10 cm.

Faktori koji utiču na kvalitet komposta su:

• sastav kompostnog materijala,
• vlažnost,
• prozračnost kompostne hrpe,
• temperatura,
• usitnjenost materijala za kompostiranje.

Gotov kompost

Zreo kompost je ujednačenog izgleda, grumenast, tamnosmeđe do crne boje i miriše na šumsku zemlju. U njemu se ne prepoznaje početni biomaterijal, osim ponekih teže razgradivih delova poput koštica voća, komadića drva itd.

Nezreo kompost nema tamnu boju i kiselkastog je mirisa. U njemu se mogu naći ostaci lako razgradivih materija poput lišća, ostataka povrća i sl. Takav kompost mora još neko vreme odstojati.

Kompost - obnovljivi izvor energije

Kompost sve značajniju primenu i efikasnost nalazi u proizvodnji biogasa. Sve vrste organskih materija, uključujući i stajsko đubrivo, mogu da se koriste za proizvodnju biogasa. Biogas se proizvodi anaerobnim razaranjem (niz procesa u kojima mikroorganizmi razgrađuju biorazgradive materijale u odsustvu kiseonika) biorazgradivih materijala.

Biogas sadrži približno 45-70% metana, koji može da se sagoreva, a oslobađanje energije omogućava da se biogas koristi kao gorivo. Bioreaktori se često grade na životinjskim farmama, a energija koju proizvode koristi se za dobijanje energije za kuvanje, grejanje, zajedno sa napajanjem električnom energijom čitavih farmi, koje mogu same da se održavaju s energetske tačke gledišta.